MajstorkoGreške tokom rada se dešavaju i sa tim bismo trebali da se pomirimo. Svi bismo voleli da ih ne pravimo ili da ih pravimo što manje, ali dešavaju se. Jedna takva greška desila mi se kad je na zid u kuhinji trebalo da se postavi polica. Krajnji cilj je postignut, mada je to moglo bolje da je korišćena odgovarajuća bušilica. Kao posledica, bušenje armiranog betona u jednom trenutku krenulo naopako.
Plan za ugradnju polica na zidu kuhinje
Na prvi pogled, zadatak je izgledao relativno jednostavno. Na zid kuhinje je trebalo montirati dve police za začine, kupljene u Ikei. Ceo taj postupak trebalo je da se sastoji od toga da se, na osnovu dimenzija polica, obeleže mesta za bušenje. Obeležena mesta na zidu trebalo je da se izbuše i njih stave tiplovi, potom i šrafovi.
Na kraju, na tu konstrukciju na zidu se zakače police. I to je više-manje sve što je trebalo da se uradi. Ipak, nije sve išlo po planu i očekivanjima.
Za efektno bušenje je važna odgovarajuća bušilica
Svako bušenje zahteva i adakvatan alat. Nije isto da li ćete bušiti rupu u drvetu, iverici, cigli, gipsanom zidu ili metalu. Svaki od materijala zahteva specifičan alat i adekvatne burgije. Bušenje armiranog betona, bar kad je reč o kućnim uslovima, je svojevrstan izazov.
Bio sam svestan toga da bi to mogao biti prevelik zalogaj za moju hobi električnu bušilicu, ali sam odlučio da pokušam. Koristio sam sam je i pre toga za manje zahtevna bušenja, na kojima je odradila posao.
Bušenje zida je krenulo relativno dobro
Druga nepoznanica pre početka bušenja mi je bila od kog tačno je materijala je zid. Reč je, inače, o zidu u stambenoj zgradi izgrađenoj pre oko 50 godina, za koji sam pretpostavio da je noseći. Sama ta pretpostavka već je bila naznaka da je tu potrebna jača bušilica.
Ipak, na prvoj rupi, sve je išlo relativno glatko. Istina, bušilica je i tad pokazivala da je zadatak na granici njenih mogućnosti jer je bušenje išlo sporo. Koristio sam je u oba moda jer je, prema specifikacijama, mogla da radi i kao udarna bušilica.
Bušenje armiranog betona postaje otežano
Sticaj okolnosti je bio takav da je bušenje prvih rupa, iako otežano i veoma sporo, nekako moglo da se izvede. Međutim, u nastavku je bivalo sve gore i gore. Na poslednjoj rupi bušilica jedva da je uspevala da izbuši bilo šta u zidu. Bila je vidljiva i armatura kojoj bušilica nije ništa mogla. Menjao sam i burgiju, ali ni to nije pomoglo.
Da sve bude, gore zbog čvrstine metala, bušenje armiranog betona na poslednjoj rupi se gotovo otelo kontroli. Debela žica armature koja je bila baš na mestu na kome je trebalo da bude rupa je skretala burgiju na stranu, tako da je rupa bivala sve šira. Umesto rupe za tuplu, imao sam mali krater na zidu. Pritim, ni visina na kojoj je trebalo da stoji polica nije bila odgovarajuća jer je burgija isklizavala u stranu dok sam bušio.
Greška je napravljena, kako je popraviti?
Poslednja rupa niti je bila precizno izbušena, niti je izgledala dobro. Kao što sam rekao, više je ličila na mini krater. Uz to, nije imala ni odgovarajuću dubinu jer bušilica jednostavno nije mogla buši dalje. Greška je bila i više nego očigledna.
Kako bilo da bilo, trebalo nekako rešiti problem plitke i široke rupe. Sreća u nesreći je što je u ovom slučaju trebalo da se postavi lagana polica na kojoj će stajati samo teglice sa začinima. Zato sam malo skratio tiplu i fiksirao je u najbližem mogućem položaju u odnosu na planiranu visinu police.
Montiranje polica nakon bušenja zida
Nakon što je bušenje armiranog betona konačno bilo gotovo, krenuo sam da montiram police na zid. Jedna polica je bila zadovoljavajuća. Relativno lako je zakačena. Sa drugom je bilo više problema jer jedna rupa nije bila potpuno na mestu gde bi trebalo da bude.
Taj deo je izgledao doslovno povuci-potegni. Ipak, na kraju sam nekako postavio i tu policu, ali greška je bila vidljiva. Stajala je malo nakrivo, kao što možete da vidite na fotografiji. Nije da me taj prizor nije nervirao, ali šta je – tu je. Ovo može da se reši tako što se rupa zagletuje i ponovo izbuši drugom bušilicom, Ipak, ostaviću to tako kako jeste do sledećeg krečenja.
Učimo iz grešaka, makar i svojih
Bušenje armiranog betona, ako nemate odgovrajući alat, zaista može da krene naopako. Jasno je da je u ovom slučaju napravljena greška. Greške su moguće, pogotovo ako niste profesionalni ili iskusni majstor.
Na konkretnom primeru, nauk je da sam precenio mogućnosti bušilice, a možda i svoje mogućnosti. Možda je trebalo da prekinem bušenje armiranog betona čim sam uvideo da moja bušilica nije adakvatna. Ako ništa, sad mi jasno da će mi za zahtevija bušenja biti potrebna jača bušilica.
Svega koju nedelju ranije, koristio sam profi bušilicu koju je komšija električar doneo za bušenje rupa na plafonu dok smo postavljali plafonjere. Razlika između ove dve bušilice je bila baš velika, do te mere da moja hobi varijanta delovala kao igračka. Daleko od toga da ta bušilica beskorisna, imaće ona svoju namenu, ali je jasno da nije za bušenje armiranog betona.
Pogledajte u posebnom tekstu koje još greške biste trebali da izbegnete kod bušenja betona.
Komentariši